Štemovanje

Film Tri bilborda izvan Ebinga u Misuriju Martina Mekdone (Martin McDonagh) po mom osećaju daje jednu umekšanu naturalističku sliku, zaokruženu jednim de facto happy endom. Upravo ono što nedostaje prikazu od koga smo krenuli jeste uvid u strategije umekšavanja ili razređivanja naturalizma u ovom filmu, koje ga iz zagrljaja tragičke drame i naturalističkog bezizlaza približavaju … Čitaj dalje

U osvrtu na moju najnoviju knjigu „Klio se stidi: protiv zlostavlјanja istorijske nauke“ (Bgd 2016), Aleksandar Pavlović mi zamera što sam osim o tzv. srpskoj autohtonističkoj školi, koja istrajava na ideji „Srbi narod najstariji“, pisao i o knjizi Ane di Lelio „Bitka na Kosovu u albanskom epu“ (Bgd 2010) i na taj način ih stavio … Čitaj dalje

Svake godine 12. marta u Srbiji ponavlja se cirkus nekrofilne neodmerenosti i taštine, kojima je negde od 2005. pridružena i gola politička hipokrizija. Da nema moralnog orka u liku Šešelja, trebalo bi ga izmisliti. Njegova gnusna folklorna pretnja se nije promenila od nasrtaja na Kuću cveća, ali nacereno lice zlobe predstavlja autentičnu fizonomiju radikalskog Dorijana … Čitaj dalje

U polemici leži prokletstvo koje ima oblik paradoksa. Sve što me ne ubije, dragi Fridriše, razmekšaće me. Postaću softan i lepljiv kao agda za baklavu, kao narator Sedam strahova. I, šta sad, treba da te žalimo?, dobacuje Vasa Hijena iz Životinjskog carstva, izbrisani lik iz piščeve menažerije. Idi kod čika Raška, sedni mu u krilo, neka … Čitaj dalje

Najgora stvar koju možete učiniti svojim stavovima je načiniti ih takvim da im je potrebno dodatno objašnjavanje (http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Da-li-imate-dete.sr.html). Jezik je tesan i kada pišete neki tekst na njemu ostaju brazde koje ostavlja sam jezik i tragovi koje ostavljaju stavovi za koje možda ne biste ni voleli da ostavljaju tragove. Tako tekst postaje i trag vremena … Čitaj dalje

  „Da i sami mitovi mogu postati mitizovani, takoreći meta-mitovi, pokazuje primer kosovske legende. I pored temeljnih studija o istorijatu kosovskog mita kakve su Priča o boju kosovskom Jelke Ređep ili istraživanja porekla kosovske epike Svetozara Matića, kod nas je i dalje uvreženo mišljenje da je kosovska epika nastala u narodu ubrzo nakon samog boja … Čitaj dalje

        Nedavno se travnički, sarajevski i beogradski romanopisac, poeta i publicista-analitičar, Muharem Bazdulj, u svome tekstu „Revizijo i sebi si teška“ (Oslobođenje, utorak 14. januar), osvrnuo na moje navodne stavove glede političke, ideološke i vojne djelatnosti imama i islamskog teologa Huseina Đoze u vrijeme Drugog svjetskog rata, tačnije o njegovoj funkciji tabor-imama … Čitaj dalje

    PROSTO JEDNAČENJE   „Tako da se u ovom tekstu neću baviti osakaćenom verzijom, vec originalom, proto-Jakovljevićem…“ Zaista detaljno iščitavanje mog komentara na prepisku Mirjane Miočinović i Petra Lukovića, od strane jednog zaista istraživačkog novinara, otkrilo bi, recimo, da najvažniji izvor (naravno, pored pomenute prepiske) koji sam koristio u ovom komentaru jeste tekst hrvatskog … Čitaj dalje

  Svaki tekst Branislava Jakovljevića dočekivan je u određenim krugovima, kvadratima i rombovima po čijim ćoškovima obitavam, kao objava apsolutne istine, glas proroka koji je sišao na zemlju sa akademskih stanfordskih visina i spustio se među nas, obične smrtnike, da nam saopšti kako stvari stoje, ili, da budem precizniji, leže, jer kad pogled pukne sa … Čitaj dalje

Povodom članka gospodina Milana Radanovića, želeo bih da dopunim njegove napise o stradanju čuruškog civilnog stanovništva u Čuruškoj raciji 1942. godine pošto gospodin Radanović u tekstu navodi i rezultate mojih istraživanja.   Gospodin Radanović citira moje nalaze objavljene 2007. godine u knjizi “Racija-zaboravljen genocid” i iznosi nekoliko opaski vezanih za moja istraživanja.  Drago mi je … Čitaj dalje