Novom Sadu ne fali nada,
Da kulture ima ovde i sada
U sred previranja raznih
I osećanja iznurenih i nimalo maznih
Grad sija, ponosan i jedar
Tamo ptica, ovde zgrada, iza ugla lepi kedar
Ali iza kulisa sumnjiva lica
Razne njuške, niko nije mica
Telefoni masni i automobili rasni
Obilni ručkovi veoma slasni
Na Fruškoj gori velika imanja
Obećanja ludom radovanja
Prestonica Kulture
Malograđanske fiskulture
Raspad megastrukture
Laži, video nadzor i nagomilane fakture
Ne brine nas oluja
Već izostala struja
Talozi besmisla i nemar do kraja
Ma možda nam neko ovde i baja
Studenti, radnici i ostali ljudi
Ne znaju ko se zapravo trudi
Puno košta ova sramota
Ovo je naličje našeg društva
I utltimativna golgota
Zato pevamo pesmu ovu
Kako bismo preneli svima
Celu katastrofu
I sačuvali ponos i kritički glas
Makar to uticalo i naš umetničko-kustoski stas
Počujte sada glasove ove
I hitro
Svi u Akciju
Građanska neposlušnost nas zove