POZLAŠTENI OPANCI
(Bošku Tomaševiću)
Nujni kikot njinih
mjahkih nožica
zasrebre ćilibarskim
talogom tajinstva
divizme srmenih zečića
okrutne kao kobasice
ulja i masline, dabome
gnevnih mladih pesnika
koji me snenog ljubljahu
zažareni ponornim
santama gnežđa i
o da, naravno
trudni ko sazvežđa
slasna u glasovirima
fašizma skerletnih
krofnica, dabome
Požege:
raskiseliše li ti se
opanci, Danilove?
Pozlašteni – dabome!
*
Ovo je moj mali prilog istraživanju dr Tomaševića, ali iz ugla čitaoca koji je neposredno postradao konzumirajući čuvenu Vanilovljevu trilogiju. Pokušavam sa homeopatskim lečenjem… (K. L.)