dvaipo
Fenomen srpskog reality show programa „48 sati svadba“ čini se nedovoljno osvetljenim. Ovo se pre svega odnosi na širi socio-kulturni kontekst prikazivanja ovog reality show-a kao i na brojne refleksije koje, na nivou simboličkog, omogućava sadržaj ove emisije. Za razliku od ostalih emisija produkcijske kuće Emotion, poput svingerskog show-a „Menjam ženu“ ili incestuozno-edipalnog „Gledaj majku, … Čitaj dalje
Godišnjica pogibije Zorana Đinđića bila je prilika da još jednom mediji podsete javnost na različita polja u kojima je delovao nekadašnji premijer Srbije. Opšti je utisak da kako godine odmiču misao i vizija Zorana Đinđića zapravo postaju sve jači i jasniji, a njegovo delo uzor ponašanja u politici. Izazovu kontekstualizacije lika i dela Zorana Đinđića … Čitaj dalje
Sad ste našli da klonirate!? A gde ste bili pre Kosovske bitke?
S JESENI, KAD POČNU VETROVI… Kada je Danilo Kiš dobio Sedmojulsku nagradu (1987), bio sam na primanju, čak sam dobitniku posudio kravatu, Ivan Stambolić, tadašnji predsjednik Vlade, osobno mi je rekao da sam i ja kotirao visoko, ali da sam ostavljen za dogodine, jer dati nagradu odjednom „dvojici odličnih pisaca i prijatelja bila bi … Čitaj dalje
EKMEČIĆ, Milorad (Prebilovci, Hercegovina, 1928), akademik, jedan od vodećih istoričara i naratora srpske povesti. Diplomirao i doktorirao na Univerzitetu u Zagrebu, specijalizirao istoriju novog veka na Univerzitetu Prinston 1961. Vanredni i redovni član više akademija nauka: ANUBiH, SANU, CANU i ANURS. Redovni profesor na Univerzitetu u Sarajevu do početka devedesetih i nekoliko puta gostujući predavač … Čitaj dalje
*Iako ne očekujem da proza treba da verno rekonstruiše prošlost, verujem da proza valja da bude ubedljiva za čitaoca, a to se postiže prozaističkim sredstvima, a ne pukim držanjem za istorijske činjenice, one za roman nisu od presudne važnosti. U tom smislu, ovaj roman nije dovoljno ubedljiv jer su mu likovi neubedljivi, kao i … Čitaj dalje
Barem od Floberove Salambo stilska razigranost u pripovednom pokrivanju davnih epoha može da probudi dve ključne nedoumice: 1. Prisustvujemo li vernoj rekonstrukciji izabrane prošlosti ili njenoj neukoj simulaciji? i 2. možemo li se kao čitaoci osloboditi anahronizma, t.j. utiska o neizbežnoj proizvoljnosti domišljanja o minulim događajima koji nam nikad u potpunosti neće biti dostupni, poznati ni bliski? Kod … Čitaj dalje
Kada me prijatelji pitaju kakav je roman Emilija Leta i vredi li ga čitati, ja im pokažem drugi pasus u prvom poglavlju naslovljenom kao Krljušti vode (?!): Potrčala je pre nego što je stigla išta da oseti ili pomisli. Njena ljubav bila je od te vrste, ljubav kožom i kostima. U trku se ugledala u … Čitaj dalje