dvaipo
Banalna žalopojka kroz površnu i nepoentiranu liriku, bez svesti da je možda svako kovač i svoje nesreće, glavna je osobenost nove knjige Marije Knežević. Ona se ovde najviše približava estradnom iskazu Radmile Lazić (njoj je i posvećena pesma Pitomice gde možemo videti isti oblik plitkog feminizma), ali i jalovom beznađu u motivu sobe D. J. … Čitaj dalje
„Od rada konji lipsavaju. To treba shvatiti“, kaže Ivan Denisovič Šuhov, i gotovo uspeva da nas uveri da ova sentenca označava njegov odnos prema prisilnom radu u logoru. A ona je zapravo samo iskustveni iskaz, prisutna u konglomeratu drugih iskustvenih saznanja, onih koje je dalo iskustvo od osam godina robijanja po sovjetskim logorima. Evo … Čitaj dalje
Solženjicin veruje u «ruskog čoveka». Umetnuta u kontekst kritičke refleksije o književnom tekstu, «vera» je čudan pojam. U noveli Jedan dan Ivana Denisoviča i dužoj pripovetci Matrjonino domaćinstvo (A. Solženjicin: Pripovetke, SKZ, 1971.) ovaj pojam ne označava ono što označava kod Dostojevskog, nešto eksplicitno i sa krupnim ideološkim pretenzijama. Pod «verom» podrazumevamo stanje pripovedne svesti, … Čitaj dalje
PAJKIĆ, Nebojša (Visoko, 25. 11. 1951), novotalasni dečko koji je obećavao, scenarista, esejista, žanrovac, politart-mudrac, profesor na FDU i u privatnom životu, jedno vreme dr Džekil, danas samo Hajd. Jedan je od najuticajnijih profesora na Beogradskom univerzitetu, koji je zbog svoje rane New Wave harizme, uspeo da oblikuje čitave generacije zakletih pajkićevaca koje su skupa … Čitaj dalje
Molim te, ministre, mogu li da ti pridržim lopovske dok se penješ u fotelju Molim te, ministre, iskoristi moj koalicioni potencijal, rođen sam bez kičme, prilagodljiv sam svakoj podlozi Molim te, ministre, izvedi me iz tame anonimnosti, obasjaj me licem svojim Molim te, ministre, učini me savetnikom, biću tvoj glas pohlepe i bezumlja Molim te, … Čitaj dalje
Oprosti, dobri Ivo, oprosti. Morali smo. Radili smo pod pritiskom. (žiri za dodelu Andrićeve nagrade)
Forma zadivljuje kada više nemamo snage za razumevanje snage u njenoj unutrašnjosti. Odnosno za stvaranje. Zato je književna kritika uvek strukturalistička, esencijom i sudbinom… Time se objašnjava taj duboki ton, taj melanholični patos koji se nazire u pobedonosnim kricima tehničke ingenioznosti ili matematičke suptilnosti… Poput melanholije za Žida, te su analize moguće jedino nakon izvesnog … Čitaj dalje