dvaipo
Poezija Vladimira Martinovskog je predstavljena na nedavno završenoj 9. Reviji malih književnosti (17. – 18. X 2013) u književnom klubu Booksa u Zagrebu ISTINSKA VODA Ma femme aux yeux d’eau pour boire en prison … Čitaj dalje
Ko plače iza zida? Ako je naš Da ga žalimo Ako je njihov Da ga pustimo Nek plače Neka krepa Neka gladuje Neka samuje Ali ako starica kakva iza zida plače? Ako usamljeno dijete iza zida plače? Djevojčica silovana? Nemoćni roda nemaju Ni vojske ni partije Ni riječi utjehe Šta … Čitaj dalje
Ko je mačka? Vilijamu Goldingu Vetar je kotrljao papiriće po trotoaru i putu: tramvajske karte, letke što pozivaju na štrajk, pocepane listove novina. Katkad bi se začuo pucanj. Ona četvorica stajala su oko mačke okačene na stub ulične svetiljke, u rukama im lukovi i strele sačinjeni od kišobranskog … Čitaj dalje
* sad ću ti pokazati kako olovom i crnilom smrskati staklo hrapavo od potpune tišine moga svetišta sna koji se odmara u prašini koju se nikad nismo usudili pretrčati bosi jer u venama bi se zgusnula krv budi mi odjekom, eto što hoću a ne monolog ili zanos * taj nakovanj ulijeva veliki … Čitaj dalje
1. Meka julska vešerica svojim tamjanom mami, lepoglave dečije uspomene. Sipi pepeljasto sumaglište na dole, preko nas – Mene. Ispunjen sobom, nebom iznad svega. Gazim zelenim, po zelenom, po snovima nečijim. I lepo smo se baš okupili postrojili, svečano. Ono što sledi mi znamo. Ja znam da ne može to tako – Kratko i jasno. … Čitaj dalje
prva poslanica izdavačima izdavači, man’te se ćorava posla, predajte magacine i arhive iskusnim lomačama, a sebi navucite kecelje i kombinezone, otvorite pekare i fast-food kioske – nek’ beslovesna svetina sa korica knjiga pređe na masan burek i tople hamburgere! vama će štampanje projanica bolje ići nego njima konzumacija i probava knjiga, a zarada će … Čitaj dalje
Dvanaest i dvadeset u Njujorku, petak tri dana posle praznika Pada Bastilje[1], naravno, godina je 1959. i ja idem da mi očiste cipele pošto ću se iz voza u četiri i devetnaest tačno u sedam i petnaest iskrcati u Isthemptonu i onda otići pravo na večeru da me nahrane ljudi koje ne poznajem … Čitaj dalje
KAKO RUŽE POSTAJU CRNE Prvo uzmeš Arturovog porcelanskog ponija iz komode i razbiješ ga o radijator! O, to je bilo baš zlo! slušali smo Sibelijusa. A zatim benzinom za upaljač nakvasiš svaku lepu ružu na tepihu, zamahujući svojom lavovskom glavom, zapališ ih. Manijački se smeješ iz kupatila. Pričajte o gorućim grmovima! … Čitaj dalje
JUBILEJ imali smo lep jubilej istorijski slavili smo godišnjicu mita pisali smo neke super pesme o kosovu novine su pisale o nama bilo je i honorara leteli smo kao boinzi na jug nije bilo ruku nije bilo gavranova ali smo čitali narodu o ranama o nepravdi o napaćenoj duši nebeskoj čitali smo … Čitaj dalje