Mikser

ŠTA (NI)JE PESNIŠTVO KULTURE? Pesništvo kulture bismo mogli definisati kao interpretativnu, tj. praktičnu, kulturalnu antropologiju, ili kao praksu kontekstualiziranja kulturalnog znanja? Ili možda još uopštenije, kao tekst koji (o)peva globalne domašaje kulture unutar condition et situation humaine? Ukoliko ostanemo pri ovoj poslednjoj pretpostavci, onda nam postaje lakše da odredimo šta pesništvo kulture nije. Ono šta … Čitaj dalje

SVETO PISMO KAO RORŠAHOV TEST Kako ja znam da ispravno tumačim reč Božju za nas danas? Kako vi znate? Zar ne bi bilo mudrije da mi hrišćani snizimo svoje decibele za 95 procenata i smireno izložimo ono štoimamo da saopštimo, znajući dobro da možda nismo u pravu?   (Valter Vink, profesor Tumačenja Biblije na Teološkom … Čitaj dalje

        „Od rada konji lipsavaju. To treba shvatiti“, kaže Ivan Denisovič Šuhov, i gotovo uspeva da nas uveri da ova sentenca označava njegov odnos prema prisilnom radu u logoru. A ona je zapravo samo iskustveni iskaz, prisutna u konglomeratu drugih iskustvenih saznanja, onih koje je dalo iskustvo od osam godina robijanja po sovjetskim logorima. Evo … Čitaj dalje

Solženjicin veruje u «ruskog čoveka». Umetnuta u kontekst kritičke refleksije o književnom tekstu, «vera» je čudan pojam. U noveli Jedan dan Ivana Denisoviča i dužoj pripovetci Matrjonino domaćinstvo (A. Solženjicin: Pripovetke, SKZ, 1971.) ovaj pojam ne označava ono što označava kod Dostojevskog, nešto eksplicitno i sa krupnim ideološkim pretenzijama. Pod «verom» podrazumevamo stanje pripovedne svesti, … Čitaj dalje

DVA POVODA, DVA JUBILEJA Tokom leta, za trajni doprinos srpskoj kulturi, priznanje 14. Raških duhovnih svečanosti „Stefan Prvovenčani“ dodeljeno je Danku Popoviću, pravniku iz Aranđelovca. Njegova Knjiga o Milutinu je književna paradigma srpskog stradanja i uništavanja svega što je autentično i nacionalno, rekao je umetnički direktor Tiodor Rosić, profesor na Pedagoškom fakultetu u Jagodini. Prethodni … Čitaj dalje

Klasična shema imperijalizma se odvija na sledeći način: nakon osvajačkog rata i porobljavanja, sledi ekonomska stabilizacija i uspostavljanje »normalnih« tržišnih uslova; zatim, na kraju tog lanca, dolazi proces normalizacije svesti i savesti, transformacije »loše« (ratne) svesti u »dobru« (mirnodobsku) svest – koju obično propovedaju razni misionari države (sveštvenici i šamani, eksperti za integracije i pomirenje, … Čitaj dalje

EUROKAZOV PROJEKAT TITO   Ovaj tekst – već samom činjenicom da doslovce niti ne spominje „lošiju“    polovicu festivala, dok i onu „bolju“ opisuje u vrlo suženoj perspektivi – ne pretendira da bude kritički osvrt na estetske vrijednosti predstava viđenih  u sklopu ovogodišnjeg Eurokaza. Eurokaz je festival koji je – u hrvatskom, a prvih godina svog … Čitaj dalje

BALKANSKI BAROK Drugi deo Ćosićevog Vremena vlasti je nešto kao treći deo filmskog serijala Umri muški: Die Hard with a Vengeance. Ova osvetoljubivost odnosi se kako na sadržinu tako i na formu knjige. Sa jedne strane, ovo je Ćosićev (ko zna koji po redu) obračun sa Titom, a sa druge, to je obračun sa realizmom … Čitaj dalje

ODLAZAK IZ BERLINA Ferdinand Blumental je rođen 1870. u Berlinu u jevrejskoj porodici. Bio je profesor na Medicinskom fakultetu (od 1905) i direktor Instituta za proučavanje raka u Berlinu (od 1917). Neposredno po dolasku Hitlera na vlast u Nemačkoj, među brojnim naučnicima jevrejskog porekla koji su morali da napuste položaje bio je i Ferdinand Blumental. … Čitaj dalje

Književna kritika priča jednu «priču» i hoda jednom stranom puta. Književno delo kazuje svoju priču o sebi i ide drugom stranom puta. Iako pripadaju jednoj, logosnoj strukturi, te dve paralele ne seku se, nigde. Književna kritika povodom jedne postojeće jezičke strukture stvara jednu drugu, koja je «druga», i takvom beznadežno ostaje. Drugim rečima, tamo gde … Čitaj dalje