Bulevar zvezda

ARSIĆ-BASARA, Svetomir (selo Sevac, podno Šar-planine, 15.5.1928), mitingaš, vajar, akademik. Umetnik sa Kosova. Učesnik je NOR-a. Umetničko obrazovanje je stekao u Nišu i Beogradu, gde je diplomirao 1958. na Akademiji za primenjenu umetnost. Godine 1961. dobio je Pokrajinsku Decembarsku nagradu koju će vratiti 1987. u znak protesta „protiv albanskog nacionalizma i nasilja nad srpskim življem … Čitaj dalje

SAVIĆ, Dušan (Dule) (Ub, 1.7.1955). Penzionisani fudbaler. Anđeo Prve i pop-ikona Druge Srbije. Sportski funkcioner i član UO RTS-a. Fudbalsku karijeru je počeo u zavičajnom Jedinstvu Ub. Po prelasku u Crvenu zvezdu 1972, postao je proslavljeni golgeter. Istorijski trenutak koji je Duleta Savića vinuo u „besmrtnike“ bila je utakmica protiv Arsenala na „Hajberiju“ u decembru … Čitaj dalje

ZIVLAK, Jovan (Nakovo, 9.10.1947), obor-knez vojvođanske književne scene. Produhovljeni nacionalista. Izdavač, poeta, funkcioner, biznismen. Socijalistima drag, a ni demokratama nije mrzak. Diplomirao je na novosadskom Filozofskom fakultetu. Radio je kao urednik: Indeksa (1970-1972), Tribine mladih (1973-1975), Polja (1976-1984). Direktor i glavni urednik „Svetova“ od 1985. Urednik Zlatne grede (od 2001). Nemerljiv je njegov doprinos u … Čitaj dalje

PAVIĆ, Siniša (Sinj, 22.01.1933) i žena mu Ljiljana. Srpski Ričard i Ester Šapiro. Izumitelj(i) Stevice Kurčubića, razređivač(i) stvarnosti i glavni anesteziolozi nacionalne televizije. Siniša Pavić se sa porodicom preselio u Beograd 1938. gde je, kako sam kaže, proveo čarobne godine detinjstva u ratno vreme. Ovaj disbalans između stvarnosti i ličnog doživljaja ostaće glavna karakteristika njegovog … Čitaj dalje

KECMANOVIĆ, dr Nenad (Sarajevo, 9. 9. 1947) marksista, politikolog, reformista, nacionalista, senator, svedok odbrane ratnih zločinaca. Diplomirao je politikologiju na Sarajevskom univerzitetu gde je i doktorirao 1975. sa tezom o marksističkoj valorizaciji teorije konvergencije. Kao marksista i partijski aparatčik, napredovao je u univerzitetskoj karijeri. Bio je dekan FPN-a u Sarajevu, a u periodu 1988–1991. rektor … Čitaj dalje

ERIĆ, Dobrica (1936, Donja Crnuća), dečji pesnik-samouk, seoski pevač, začinjavac srpske seoske slam poezije; oduvek je pisao pesme za živi nastup i pevanje, retko za čitanje. (Ko u osnovnoj školi nije slušao Erićeve pesme, slušao je oluju!) Bio je pesnik seoske idile, naivni poet anahronih bukolika i georgika. Pravio je velike turneje po osnovnim školama … Čitaj dalje

IGNJATOVIĆ, Srba (Knjaževac, 1946), klokotristički situakcijaš u poeziji, kritici i životu, visoki funkcioner UKS-a. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Sedamdesetih godina se pridružio grupi umetnika koja je verovala da beogradskoj umetničkoj sceni nedostaje organskija koherencija između stvaralaca i publike. „Začinjavac“ ovog pokreta bio je Aleksandar Sekulić, autor klokotrističkih traktata i projekata poput glasovitih … Čitaj dalje

LUKOVIĆ-PJANOVIĆ, dr Olga (Guča, 1920 – Beograd, 1998), bila je klasična filološkinja, predstavnica tzv. Autohtonističke škole mišljenja, autorka jedne od najuticajnijih knjiga rane Miloševićeve vladavine. Preživevši nemački logor u toku Drugog svetskog rata, nastanila se u Zagrebu, gde je jedno vreme radila kao spikerka na radiju, sve do sticanja diplome klasične filologije na tamošnjem Filozofskom … Čitaj dalje

JOVANOVIĆ DANILOV, Dragan (Požega, 7.11.1960), paradigmatični predstavnik pevanja i (ne)mišljenja Miloševićevog doba. Srpski Rembo, teolog lepote devedesetih, integralistički slatkopojac. Pokušavao je da studira prava i istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu ali je ubrzo shvatio da se od toga ne živi. Pojavio se kao kometa na izrazito srpskom pesničkom nebu početkom devedesetih, štrikajući svoju jevanđeosku pesničku … Čitaj dalje

KALAJIĆ, Dragoš (Beograd, 22. 2. 1943 – Beograd, 22. 7. 2005), slikar, novinar, pisac, teoretičar zavere, ljubitelj geopolitike, tevtonac, predstavnik hiperborejskog realizma, natčovek u pokušaju, poslednji Evropljanin dučeovskog tipa. Renesansni čovek – svim delatnostima kojima se bavio podario svoj neponovljivi šarlatanski pečat. Sledbenik svakog evropskog desničara u čije je delo bar jednom zavirio. Diplomirao je … Čitaj dalje